Nakon toga, pravac Grocka i Dunav. Za početak iskoristili priliku da obidjemo restoran Vinogradi. Prilazni put je dobar, navigacija odradila svoj deo posla tako da smo brzo stigli do restorana. Sve u i oko restorana je za preporuku (mi probali specijaltet, slatke palačinke, izvrsne su) ali za ljude koji vole Dunav pogled na ovu reku sa terase restorana je nešto što se pamti. Lokacija koja se teško napušta.....
Dominira Gročanska ada čiji se gornji špic nalazi na 1.132,5 kilometru reke Dunav.
Posle odmora u restoranu nije nam bilo teško da se kolima spustimo do Dunava i da prošetamo po obali.
Ono što sam ja našao na sajtovima ukazuju da je plovidba rukavcem između Gročanske ade i desne obale moguća, ali uz oprez zbog mogućih panjeva izmedju gornjeg špica ade i obale. Da li ovi panjevi predstvalju opasnost za plovidbu, ili su opasnost samo prilikom sidrenja nisam uspeo da nađem na interentu, ali je za vreme mog boravka iz rukavca i sa privezišta isplovilo nekoliko brodića, pa čak i relativno većih. Ipak, čini se da ko se odluči za sidrenje najčešće ide put ade Goli Đoka i tu se sidri izmedju ove ade i leve obale.
Na obali smo prvo pošli od obilaska Marine Oasa, koja se nalazi nizvodno, slobodno govoreći oko sredine Gročanske ade. Nažalost, Oasa još uvek nema kapacitet za prihvat brodića i jahti. Restoran radi, ali nema privezišta. Prema informaciji koju smo dobili za sledeću godinu bi se moglo očekivati privezište koje bi moglo da prihvati veći broj brodića i jahti.
Uzvodno idući desnom obalom ka Beogradu, izmedju Gročanske ade i obale postoji privezište. U privezištu je predviđeno vezivanje za bove. Nisam ulazio da se raspitam da li imaju slobodnih vezova, da li bi mogli prolazniku obezbediti privez na neko vreme.
Kada se nastavi putem prema Beogradu na narednom skretanju desno put vodi ka šetalištu. Na obali postoji nekoliko objekata.
Mi smo svratili na „Sjaj“ . Prijatan ambijent, dobra usluga. Sa terase restorana se pruža lep pogled.
Nije mi promaklo da sa strane prema reci postoji deo predviđen za pristajanje brodića i jahti.
U razgovoru sam saznao da uz prethodni dogovor postoji mogućnost pristajanja brodom i boravka određeno vreme.
Meni se ovo učinilo veoma interesantnim, jer Grocka može da bude lepa destinacija, posebno za nas iz Beograda, za kratkotrajni nautički izlet. Mereno od ušča Save u Dunav to je nekih 40 –tak kilometara, što većina nas u nizvodnoj plovidni prelazi bez većih problemna za oko 4 sata. Uzvodno, opet ne bi trebalo da bude većih problema, da se preći za oko 6 sati.
Kako nisam ljubitelj spavanja na sidru, a opet ni ulazak u neku od obala nije uvek idealno rešenje, pristajanje uz bok restorana može da bude lepo rešenje. Uz dobar vez san je tada sigurniji, a boravak mnogo konforniji.
Obala je ovde relativno blizu puta Beograd – Smederevo. Na putu u pravcu Beograda je i NIS-ova pumpa u slučaju da je potrebno dopuniti gorivo, a tu su i prodavnice.
U svakom slučaju, mislim da su Grocka i njeni turistički i nautički kapaciteti destinacija koju vredi uneti u spisak onih koje mogu da budu interesantne za posetu.
. Često sam sa šurakom i tastom izlazio čamcem na Dunav. Zaista ima lepih mesta. Početkom avgusta verovatno ću otići do dole Cranchi-jem, zadržaću se nekoliko dana. Za to vreme ću se potruditi da obidjem sva ta mesta, kao i Ivankovački rukavac. I mene najviše brinu mesta za vezivanje i noćenje. Ta ideja za vezivanje uz neki splav restoran uopšte nije loša. Možda odem kolima sad u nedelju da se raspitam i možda ugovorim mesto za vez da ne lutam kad odem sa čamcem.