Dunavske Staze

Uglavnom je sve već rečeno. Imam još par amandmana:

Nikakvo šlajfovanje nije dobra zamena za peskiranje (odnosi se naravno na čelične brodove). Peskiranjem se izrapavi površina tako da feropoks (epoksi osnovni) bolje drži. Šlajfovanjem se površina metala ulašti, što nije dobro. Granulacija peska treba valjda da je SA2 ili SA2,5.

Feropoks ne može da bude i poslednji sloj, na njega mora epoksi katran ili epoksi debeloslojni premaz (razlika je u ekološkim generacijama, pre toga se koristio balastin), oni su vodoodbojni, otporni na gorivo i mehanički dovoljno čvrsti.
Epoksi katran ne treba da se nanosi preko vodene linije jer se te boje skredaju na suncu, a preko njega veoma treško stabilno ide PU lak koji se koristi za nadvođe.
U dalekom svetu postoje i boje na uljanoj bazi za nadvođe, toga kod nas nema u široj upotrebi

NIkad nisam čuo da se koristi "specijalni alat da premaz bude deblji" ali to ne mora ništa da znači... uglavnom su slojevi propisani, debljina je u mikronima... a jesam video da se prelazi dva puta, i to slojevima u različitim bojama da bi mogla lako da se prati pokrivenost površine. Moj farbari su sloj merili ručnim UZ meračem.

Antialgin najbolje drži dugoročno ako se primeni sledeća tehnika: kod poslednjeg epoksi premaza, sačeka se malo, reda sat vremena da boja postane suva na dodir ali ne ceo dan da polimerizuje, i odmah se nanese antialgin. Taj premaz onda drži kao smrt za babu.

Tako nanesen antialgin je najbolje samo prati što duže (četkom ili ne preterano jakim mlazom skidati alge kada je to zgodno), ne nanositi na njega nove bezvezne slojeve, jer je on veoma nepostojan, i kada stari sloj novim mazanjem dodatknete razređivačima stvar je propala. Ne možete ni dobiti dobar kontakt jer iza algi uvek ostane jedan njihov kalcifikovani deo (kamenac) koji u sebi ima i suvu biljnu materiju, izrazito je higroskopan, i upije vodu i naduva se ispod novog premaza antialgina koji nije vodoodbojan razume se... i onda se to ljušti... Antialgin koji se ljušti ne možete sprečiti da se ljušti tako što na njega namažete novi sloj.

To za busenje korita peskiranjem nije bas tacno. Ustvari tacno je da ce peskarenje probusiti mesta koja su kriticna i vec otanjila a koja neces cetkama uspeti da vidis i saniras. Jebiga nije prijatno kad posle posle imas delove koji su ko da su ga geleri pogodili ali bolje znati na cemu si. Samo krpljenje metala je u celoj prici sitna lova.
Doduse to je meni bila logika jer sam ja placao 600 jura vadjenje i spustanje pa je bilo kakava improvizacija skuplja od bilo cega.

Uf Terca, ti kad daš odgovor to je baš, baš... Svaka čast... E sad pokušaću da ne ispadnem totalni laik, ako je to uopšte moguće, pa da izvadim onu priču o "specijalnom alatu". Mislim, ali nisam 100% siguran, da mi je čovek rekao da radi sa airless uređajem. Naime, kada sam ga nazvao da vidim šta nudi i pošto, on mi je na brzinu izdeklamovao sve što se reći moglo u vezi radova na Calypsu. Ja sam naravno obratio posebnu pažnju na cenovni deo njegivog izlaganja, dok mi se alat kojim nanosi farbu u duplo debljem sloju nego ručno u memoriji zadržao samo maglovito. Bilo mi je dovoljno da čujem da ima način da ono što bi meni trebalo da nanosim u dve ruke valjkom za ko zna koliko vremena i popijenog piva, on mašinski uradi u jednom sloju za 1.5 eura po m2. Navodno u jednom sloju nanosi oko 100 mikrona. E sad...

Gledajuci na desetine ozbiljnih restauracija plovila tamo preko (Holandija, Engleska, Nemacka) iznecu neka moja zapazanja koja ne treba da se pretvore u pricu za i protiv peskiranja. Naime, na svega par plovila sam video da je radjeno peskiranje ali iskljucivo sa suvim ledom, nigde pesak, nigde sacma. Svi ostali su, ali kao po nekom pravilu pripremu uradili sledecim redom: pranje pod pritiskom kompletnog broda sa akcentom na trup. Zatim skidanje boje (ali ne skroz do metala) ekscentricnom slajfericom sa smirglom razne granulacije i nekim dodatkom koji lici na okruglu cetku ali sa gumenim rascepkama. Tako gde se pojavila korozija radila je slajferica opet sa dodacima od zice razlicite dimenzije i velicine.

Nakon toga, merenje debljine lima na trupu instrumentom i belezenje na trupu kriticnih tacaka. Odstranjivanje i zamena delova koji su propali kao i onih cija je debljina ispod neke prihvatljive mere. Odmascivanje, prajmer jedna ruka i zavrsni premaz jedna ruka....to mi je jako cudno ali jbg. valjda imaju hemiju koju mi skoro necemo imati.

Sad....da li je sve to ispravno, da li oni znaju nesto sto mi ne znamo ili je obrnuto, stvar ekologije ili tehnologije....ko ce ga znati.

I da napomenem...sve ovo napisano se odnosi na metalna plovila starosti....paaaa od 30-40 godina.

Dobro vece svima, zovem se Dejan i nov sam na forumu, a i u nautici, kupio sam malo poveci brod za pocetnika (oko 11-12m)ali brojcano stanje porodice ne dozvoljava nista manje. Potrebna mi je pomoc oko peskiranja broda, pa ako moze neko da mi posalje kontakt nekog majstora ko to radi ili da neki savet, naravno i farbanje posle peskiranja bih odradio.

Dobrodošao Dejane! Čestitam na kupovini broda

Nadam se da ćeš ga predstaviti u odeljku "Plovila"
Da bismo ti bolje pomogli reci nam gde se brod nalazi?

Dobro došao Dejane.
Jedva čekam da predstaviš svoj brod, napišeš nešto više o njemu postaviš sličice. Što se tiče peskiranja, to zavisi i od toga gde ti je brod, da li treba da se vadi iz vode ili je negde na suvom. Ima u Beogradu i oko njega dosta ljudi koji se bave peskiranjem, nekoliko i mi znamo, možemo ti dati kontakte ali da vidimo prvo čamac, da bi znali gde da te uputimo.

Danas sam proveo dosta vremena na brodu i malo bolje ga pregledao, mislim da sam mozda malo ishitreno poceo da razmisljam o peskiranju, nije on jos uvek za to cini mi se danak neiskustva… sto se samog broda tice duzine je oko 11m, sirina oko 3m, brodski motor 75ks Volvo Penta, malo je visi pa u kombinaciji sa mojim ne/iskustvom vetar mi predstavlja ozbiljan problem prilikom parkiranja

Brod je odličan, deluje, a sigurno i jeste, veoma čvrsto i stabilno. Dimenzije su mu baš kako treba. Uživaj