Belegiške ade

[Uros]

"Ne mislim da su ove naše plovidbe specijalne, pa da treba da se "pokazujemo" svima kao da smo učinili nešto posebno. Ali mislim da je dobro to što nas nekoliko koji redovno učestvujemo imamo malo "dara" ili barem ludosti da o tome pišemo i time prezentujemo reke u Srbiji i lepotu boravka na vodi... "

#

Ove sezone, Zveki, Mileta i ja smo se dogovarali da se zaputimo ka Tisi, i stvari su se lepo poklopile tako da su nam godišnji odmori pali u isto vreme.
Dan pre polaska, saznali smo da je Tisa veoma mutna i zagađena, da od kupanja i ribolova na njoj nema ništa, i da nam ne bi bio neki ugođaj da provedemo vreme na njoj u takvom stanju. Donosimo odluku da plovimo do Belegiša i da se tu ulogorimo, pa da vidimo šta ćemo dalje. Ipak, moramo da mislimo i na to kako da deci i ženama bude zanimljivo i da se ne sedi samo na čamcu, već da ima neki program.

Krenuli smo oko 10h iz Zemuna, i samo što smo krenuli, ugledasmo poznato plovilo, "Princeza" sa Novosadskom registracijom kako izlazi iz marine "NK Zemun", zastali smo da se pozdravimo sa Radovanom i da čujemo ko je šta planirao za naredne dane. Razmenili smo telefone i dogovorili se da se čujemo i vidimo par dana kasnije u Belegišu. Konačno, naša tri čamca nastavljaju dalje. Posle nekih 45 minuta, prolazimo Pupinov most, prolazimo i vojne bašte, i meni zvoni telefon. Dobijam poziv da moram hitno da se vratim do Zemuna da završim neku papirologiju... Ja u neverici, ali što se mora mora...! Obaveštavam Miletu i Zvekija da nastave dalje istim tempom, pa da se nađemo u Belegišu, jer bi izgubili dan da me čekaju da se vratim pa da opet nastavimo zajedno.








Skoro punim gasom se vraćam nazad do marine, i tu se zadržavam jedno sat vremena, pa opet oko 12h krećemo ka Belegišu. Pišem trenutne radne sate u "brodski dnevnik", trenutnu količinu goriva i vreme kad smo krenuli i nastavljamo malo jačim tempom uzvodno. Usput sam u kontaktu sa ostatkom ekipe, i obaveštavaju me da su ipak nastavili malo sporije ne bi li ih ja stigao. U Starim Banovcima ih nalazimo na sidru na levoj obali, i pridružujemo im se u toplom Dunavu na kupanju. To nas je baš osvežilo, i opet nastavljamo dalje ka Belegišu. Vreme idealno, skoro bez vetra a dan sunčan.






Posle naših, tačno 3h plovidbe od Zemuna, stižemo u Belegiš kod velike ade, i uplovljavamo levo pored ade i nalazimo jedan peščani sprud sa malom uvalom gde je dubina preko 3m uz samu obalu, vezujemo čamce i svi se aktiviramo da što pre spremimo ručak, koji je, zbog svih okolnosti prilično kasnio. Vadim talandaru i usoljavam meso, Mileta priprema drva za loženje, a Zveki počinje da sprema meso, u čemu se odlično pokazao...!
Mislim da je malo dobio i boju pored te vatre, ali leto je, to se valjda podrazumeva














#

Pošto je već padao mrak, nakon jela, svi smo se bacili na pripremu čamaca za spavanje i zaštitu od komaraca. Za sutra, planiramo kupanje u čistoj i toploj vodi Belegiških ada, a za ručak, pasulj u kotliću...

[Uros]

Ujutru sam uzeo varalicu da malo izvidim teren, jer sam primetio da ima bucova. Posle 10ak minuta je udario jedan fin bucov, ali sam ga vratio u vodu jer taj dan nismo planirali ribu za rucak. To je bilo dovoljno da znamo da ima ribe, i da radi, pa je Zvekijev mali uveče sa varalicom izvadio jedno 4-5 komada, i takođe ih pustio nazad! Mnogo se obradovao kad ih je izvukao pa mu se nije išlo nigde odatle, a ni nama jer je mesto bilo izuzetno.




I mi smo pokušavali da prevarimo nekog kedera

#

Postavili smo tronožac i kotlić na njega, i malo raskrčili šiblje da bismo imali gde da sednemo u hladovinu i gde da kuvamo pasulj. Pasulj sa kobasicama i slaninom je bio odličan, i tako nam je seo da većina nije ni večerala. Mileta se brzo nakon ručka odlučio da malo prošeta njegovom pasarom po okolini, i da nađe neko lepše mesto za kupanje. Kad smo ih videli u daljini kako uživaju, rešili smo da im se pridružimo na sidru a Zveki je ostao na mestu.






Pošto je mesto bilo odlično za kupanje i druženje, rešili smo da dovučemo Zvekija do nas, protiv njegove volje
Nije se pokajao:





#

Proveli smo prelepo popodne na tom mestu, i lagano krenuli u kamp, pa ćemo sutra opet na isto mesto. Radovan nam se javio da je dobacio do Starih Banovaca sa 35.km Save, i da ne planira dalje, pa će navratiti do nas sutradan...

[Uros]

#

Svanulo je jutro, svi smo lepo spavali jer je noć bila mirna i istočni vetar se umirio preko noći. Takođe je i rasterao komarce, pa su Mileta i Nataša imali manje problema sa njima nego prethodne noći. Mi smo imali aparatić protiv komaraca koji je naš drug sa jednog foruma Marke prepravio da radi na 12V i koristili tablete protiv komaraca u njemu. To je odlična stvar i radi posao, nismo imali nijednog komarca u kabini!

Jutro je bilo mirno ali je ubrzo postalo prilično vetrovito, i posle doručka smo rešili da se pomerimo na ono "naše" mesto za kupanje, jedno 500m uzvodnije i da se tamo usidrimo i provedemo dan. Na tom mestu smo malo bolje zaklonjeni od istočnog vetra, pa smo se uputili tamo svi zajedno, i nakon malo kalkulisanja gde je najbolje da stanemo, usidrili smo se i brže bolje dočepali vode:







Ubrzo nam se javio i Radovan, da pita gde smo i kuda mogu da prođu do nas. Uspeli smo da se objasnimo i na vidiku se pojavio njihov kabinaš. Vezali su se za Zvekijev "Alibi" i pridružili su nam se u vodi. Zveki je kuvao kafu, tako da smo i kafu pili do pojasa u vodi i ispričali se sa posadom "Princeze", što je bilo veoma prijatno...!





#

Tu je pao i dogovor ko će gde taj dan, Mileta je prvo planirao da ode do Surduka, a mi smo ipak planirali povratak kući, dok je Zveki planirao da ode do Gavrine ade i eventualno prenoći tamo ili ovde gde smo bili, pa sutradan za Zemun. Posada "Princeze" se vezala na naše mesto da nešto ručaju i odmore, a u povratku laganim gasom pored njih, pozdravili smo samo Mirjanu koja je jedina bila budna dok su ostali odmarali.

Usput srećemo Zvekija koji kaže da je Gavrina ada uopšte nije inspirativna i da se vraćaju na ono naše mesto da prenoće. Mi se puštamo lagano nizvodno, plovnim putem, i uzimamo kurs ka Zemunu. Usput se preispitujemo, da li ipak da se vratimo, jer nam se nije išlo kući iz te lepote...?

[Uros]

#

Košava je taj dan duvala, ali je bila podnošljiva za plovidbu. Držali smo se plovnog puta i matice da bismo koristili brzinu vode, kad je već tu...
Već oko Batajnice, talasi su postali veći, a oko Pupinovog mosta ne tako mali. I dalje nam se nije išlo kući, ali smo poneli hrane i vode za toliko dana.








Ipak, kad smo se vezali na našu marinu, rešili smo da odemo u nabavku hrane i vode, i da se vratimo još jednu noć u vojne bašte. Sedam u kola, prodavnica, nabavka, prenošenje na brod...sad već rutina...

Zovem Zvekija da mu kažem da mi ponese jednu alatku koju sam zaboravio na obali(crnogorci je zovu "kosijer"), kad on kaže da je rešio da se vrati i da će za nekih sat vremena i on doći u vojne bašte, da prenoće? Odlično, i mi isto planiramo i družimo se još jedan dan zajedno, ali ostade mi "kosijer" tamo... Usput, Zveki mi kaže: "Mileta je rešio da produži do Starog Slankamena pa će kasnije i do Titela ako mu košava dozvoli. E da, Radovan je našao onu alatku na obali i dao mi je da da ti ponesem!" Eto, sve se lepo pogodilo...!


Krećemo u sumrak uzvodno, košava i dalje podnošljiva ali pravi talase...Radi ona svoj posao, ali radimo i mi, plovimo

Srećemo Zvekija i Aleksandra na prvom ostrvu od mosta, uvezane za obalu, ali posle kraćeg dogovora mi rešavamo da uđemo između ostrva i prenoćimo u dunavcu gde ćemo biti zaštićeni od košave. To je bila dobra odluka, i negde oko 21h palim reflektor i izlazim na strmu obalu da se vežem.
Ležemo da spavamo i gledamo crtaće sa malim do kasno, sa novim set top box-om, jer je stari prestao da radi čim smo stigli u Belegiš! Nije nam to mnogo smetalo

#

Lepo smo se odmorili, ustajemo i uživamo u svežem jutarnjem vazduhu i posle nekog vremena, vidimo "Alibi" kako ide lagano ka nama. Vezuje se pored nas, i ja pravim kačamak/palentu sa prelivom od raspržene svinjske masti i aleve paprike za sve. Doručkujemo i planiram kupanje na gornjem špicu vojnih bašti posle kafice. Tamo smo uživali i taj dan, iskupali se i popodne smo rešili da se polako pakujemo i idemo nazad na naše marine.









Košava je i dalje duvala jako, po prognozi oko 25kmh, pravila je prilično velike talase sa belim krestama i nije baš bila najudobnija plovidba do marine. Ali ne mogu da kažem ni da je bila rizična...Nisam napravio nijednu sliku, jer sam bio koncentrisan na plovidbu

#

Sve u svemu, ponovio bih ovu plovidbu i druženje sa istom ekipom bilo kad...! Predivno potrošena 4 dana, i mogu ih nazvati, pravim odmorom

[Uros]

Prošle nedelje sam koristio sam neke dane starog odmora, a prognoza je za četvrtak najavljivala lepo i mirno vreme. Palo mi je na pamet da iskoristim dan tako što ću otploviti do Belegiša i nazad. Dugo nisam bio pa me zanima kako se promenio teren i da li ovo naše mesto još uvek isto izgleda. Pričam o tome sa Zvekijem i Miletom, Zveki radi a Mileta slobodan pa je rešio da mi pravi društvo u ovoj plovidbi.
Predlaže mi da zakačimo njegov kanu i da u Belegišu iskoristimo vreme tako što ćemo obići mesta do kojih se ne može stići brodom, zbog dubine. To mi se svidelo i tako smo i uradili.

Rebell pali iz prve, odvezujemo se i krećemo do Starog Šlepa odakle ćemo uzeti Miletin kanu. Vezujemo kanu uz bok i nastavljamo uzvodno, čeka nas oko 3 sata plovidbe do Belegiša. Usput srećemo samo alase i barže a nijedan kabinaš.




Preko puta Starih Banovaca upoznajemo životinjski svet, krave, svinje, patke..







###

U Belegišu na mestu gde smo se vezivali pre 4 godine stoji vezan kabinaš. Usmerio sam pravac ka tom mestu i planiram da pristanom uzvodno od njega. Na obali nas dočekuje Nikola, vlasnik tog kabinaša i prihvata pramac i pomaže oko vezivanja. Upoznajemo se sa njim i saznajemo da on i supruga već 30 godina dolaze na ovo mesto i ostaju po mesec ili dva. Tu se priča kao i uvek širi u svim nautičkim smerovima od čamca do motora, tipa korita, promenama na obali i okolini itd. Nikola nas poziva da svratimo kod njih da nastavimo priču, ali je bilo vreme ručka pa smo Mileta i ja prvo ručali a onda otišli u goste.

Nosimo flašu ohlađenog vina i upoznajemo se sa Nikolinom suprugom Katarinom. Nikola nam pokazuje svaki ćošak njegovog lepog i velikog broda, i neka rešenja koja je sam smislio i primenio. Iza njih dvoje je ostalo mnogo avantura, što na reci sa brodom, što na regatama Ilustrovane politike, što na kopnu sa kamperom. Uživali smo u razgovoru sa njima, oduševilo me je koliko su otvoreni za druženje i puni životne energije iako nisu više mladi. Nije mi prvi put da nailazim na ljude takvog duha na Dunavu, takvi verovatno i beže na reku da ih vreme i ubrzan ritam života ne promene.







###

Pozdravljamo se sa njima uz želju da se ponovo sretnemo, a Mileta i ja prelazimo na kanu da obiđemo ade na veslo. Koliko mi je bilo lepo ploviti brodom, toliko mi je bilo lepo ploviti i kanuom. To je neka druga dimenzija i druga vrsta povezanosti sa vodom i prirodom, direktnija...Više puta sam rekao Mileti kako mu je to bila odlična ideja.














###

Dan je bio pun sadržaja i vreme je da krećemo nazad. Odvezujemo se i krećemo lagano nizvodno pored naših komšija koja nas pozdravljaju. Dunav je tih dana nosio svašta po plovnom putu pa se ipak držimo van i matice ploveći po čistoj površini. Nakon 2h plovidbe, stižemo u Zemun a Mileta je otplovio kanuom do mesta gde će ga natovariti na auto i vratiti kući...








###

Evo i snimak sa naše male plovidbe, za ljubitelje zvuka brodskog motora

[George]

Predivan video. Uživanje je gledati ovakve plovidbe. Kamo sreće da ih je više na forumu.

[nele]

Blizi se godisnji... Hvala na ovom videu i "dopingu " do dolaska ! Vidimo se uskoro na reci, kopnu, cardi... Urose, 10tka ! Bravo i za asistenta Miletu !

[Uros]

Hvala momci!

Mislim da svi volimo da pročitamo reportažu i vidimo bar po koju sliku sa vode, bez obzira da li su to slike sa istih mesta na kojima smo bili. Dunav nikad nije isti, ali je uvek lep

[Mileta]

Plovidba kratka, ali slatka! Bilo je odlično. Mogli bi to češće ponoviti ali sa više čamaca. Odlično si Uroše složio snimak. Dobro je pogledati i one fotografije od pre nekoliko godina. Vidi se na njima koliko se priroda menja.

[dell_mare]

Sjajna reportaža, baš ste uživali. Posebno onaj deo s kanuom mi se sviđa. Koliko vidim tad još nije bilo plaža, još je bila visoka voda? Uroše dal ste stalno stigli do gore za 3 sata?