Na recni saobracaj u proslim vremenima se mnogo polagalo, jer je i najeftiniji njime prevoz i ljudi i robe. Kako se progresivno tehnologija menjala na bolje, tako su i u recnom saobracaju, sa parnih masina, presli na motornjake. To su bili glomazni dizel motori sa malim brojem obrtaja. I danas po neki prodje Dunavom i uvek zastanem da ga propratim pogledom, ali i da poslusam njegov prijatni rad motora: "klang - klang - klang". Interesantno je jos i to, kod tih motora, kada treba da ide brod nazad, onda se izgasi ( zaustavi motor ) i pomocu komprimiranog vazduha, startuje motor u obrnutom smeru ( u levi obrtaj ) i ide nazad. Kada zavrsi manevar, onda se ponovo izgasi i ponovo pomocu komprimiranog vazduha se startuje ( u desni obrtaj ) i nastavi da ide napred.
Vucni brodovi ( remorkeri ) su veoma dugo bili u upotrebi. Pa i danas mogu da se sretnu na Dunavu. Medjutim vuceni slepovi, morali su da budu opsluzivani sa "krmarosima", koji pomazu u manevru svakog slepa. A nacin zaustavljanja vucenog sastava, morao je za ranije da se predvidi, to jest, da se smanji brzina kretanja i zaustavljanje je moralo da se vrsi manevrom zaokretanja obavezno "uzvodno". Zatim sidrenje i onda pakovanje barzi.
Uvodjenjem "guraca" u recni saobracaj, dobilo se na bolje iskoriscenosti snage motora i na laksem manevru potiskivanog sastava, u odnosu na vuceni sastav. Svakako je bila usteda i u broju radnih mesta ljudi - mornara, koji su opsluzivali kretanje satava. Vise nisu bili potrebni "krmarosi", pa se jedan broj prekvalifikovao u posadu "potiskivaca", ili "guraca", koji su sajlama povezivali barze izmedju sebe i za "gurac".
Krajem sedamdesetih godina u brodogradilistu "Tito" u Beogradu, uspesnom konstrukcijom nasih inzenjera brodogradnje, projektovani su guraci serije "K", tako da su takodje nasi: traseri, bravari i varivaci, kao i masinisti i mehanicari, uradili najbolju i najacu flotu na Dunavu. To su bili guraci "Karlovac", "Karadjordje"i "Kosmaj".
Na ovoj fotografiji, posada "Karlovca" je 03. 06. 1984. god. posle Hidro elektrane Djerdap, spakovala u cetri reda po pet razlicitih barzi, sto je cinilo broj od dvadeset natovarenih barzi sa ukupnim teretom od 29 hiljada i 200 tona tereta. Pretezno su bile barze sa sirovom naftom iz Rumunije za Pancevo, ali je i bilo utovareno 600 automobila za Beograd i razne druge robe. Time su "JRB"-ovci postigli apsolutni rekord, ikada zabelezen u Dunavskom slivu u jednom cugu, skoro 30 000 tona. a "Karlovac" je imao motore snage 4 500 KS , tako da je u to vreme "K" serija bila najaca na Dunavu.
Posle "EMBARGA" i finansijskog soka, kod nas dobra recna plovila, prelaze u privatne ruke i prepravljaju ih u restorane na vodi, ili posle remonta, rade i stari tegljaci i stari guraci.
Danas u ovo "DEMOKRATSKO" vreme, recni saobracaj je u velikoj krizi. Ja sam licno video svojim ocima na hiljade brodova, razlicitih namena, na teritoriji Rusije, Ukraine, Rumunije, pa i kod nas u Tamisu i u mnogim drugim "zimovnicima", stoje i zahvaljujuci nebrizi, propadaju, bez odrzavanja. "Cuvari"koji zive na njima, sve sto moze da se skine i proda, to i cine, a ona plovila koja pocnu da primaju vodu, ona i potonu. Prosto mi ih je zao.
Pozdrav Moma S.
