Dunavske Staze

Poštovani forumaši, želim vam dobar dan!

Otvaram ovu temu jer se, neretko, veliko ratno ostrvo nalazi u centru naših dnevnih dešavanja. Blizu nam je, a svojom veličinom nudi dobru izolaciju od osećaja civilizacije, pogotovo kad se sidri sa plovne strane ostrva tako da ostrvo zaklanja grad.

Pre naših budućih reportaža u ovoj temi, a iz "poštovanja" prema ostrvu, napisao bih neke osnovne podatake, preuzete sa Wikipedie:

"Veliko ratno ostrvo je rečno ostrvo u Beogradu koje se nalazi na ušću Save u Dunav i nenaseljeno je. Prema administrativnoj podeli pripada gradu Beogradu, a nalazi se na teritoriji gradske opštine Zemun. Godine 2005. uvršćeno je u spisak prirodnih dobara Srbije i dato na upravljanje JKP „Zelenilo Beograd“.

Najveći deo ostrva prekriven je šumom, a za razliku od ornitofaune i flore, na prostoru Velikog ratnog ostrva nema mnogo vrsta sisara, zbog izolovanosti i čestog plavljenja.

Prvi pisani trag o ostrvu datira iz 1699. godine kada je ono opisano kao veliko šumovito ostrvo, dok najstariji likovni prikaz ostrva datira iz 1514. godine. Tokom istorije, ostrvo je više puta menjalo naziv, a krajem 18. veka dobilo današnji. Od svog postanka, zbog značajnog strateškog položaja imalo je veliku ulogu u ratnim operacijama. Ostrvo je bilo strateška tačka sa koje je Beograd napadan i branjen, pa je zato dobilo naziv Veliko ratno ostrvo.

Danas se oko dve trećine ostrva koristi kao prirodni rezervat za 196 vrsta ptica, od kojih su mnoge ugrožene. Na severnom špicu nalazi se mala peščana plaža Lido, dok je ostatak ostrva zaštićen zakonom i njegova urbanizacija nije dozvoljena. Veliko i Malo Ratno ostrvo imaju, među očuvanim vlažnim staništima koja se nalaze u Beogradu najveću raznovrsnost u brojnosti životinjskih vrsta, posebno ptica i biljnih vrsta vezanih za močvarna staništa. Ostrvo predstavlja tačku najvećeg biodiverziteta na teritoriji Beograda, kada je reč o ornitofauni..."


Foto: https://lepevesti.club/

Kao što sam već i nagovestio, Veliko ratno ostrvo je bilo naša današnja destinacija.

Dan pre, Zveki se javlja i kaže da ostaje na vodi da prenoći, pa pita Miletu i mene da li planiramo sutra na vodu? Obojica potvrdno odgovaramo, samo što bih ja poranio da uhvatim malo jutarnje lepote kad sunce tek izlazi, a Mileta će kasnije da nam se pridruži. Zveki nam govori da ipak ostaje na bovi u Radeckom jer je saznao da su u vojnim baštama "bubnjevi" iliti "senkeri", baš na njegovom mestu gde peca. Dogovorili smo se da se ujutru nađemo kod Lida i spustimo niže pored Velkog ratnog ostrva gde ima fin kanal uz obalu sa oko 5m dubine, usidrimo, i zabacimo štapove dok ne dođe i Mileta. Plan ostaje na tome.

Međutim, predveče zovem Zvekija da se konsultujem sa njim oko jedne ideje:
- "Šta misliš da ipak ponesem nešto da bacimo na talandaru za doručak? Biće nam ugođaj da mi spremimo i jedemo toplo...?",
- "Misliš da se vežemo za obalu pa da naložimo vatru?" kaže Zveki,
- "Ne već naprotiv, da usidreni, na zadnjoj platformi na plinskom gorioniku koji sam nabavio pre neki dan, probamo talandaru. Pa da vidimo može li da je "tera"...?",
- "Ja mislim da je to odlična ideja..!" potvrđuje Zveki i ja pripremam nešto hrane za ujutru, dovoljno za nas dvojicu, i pakujem čak i domaću svinjsku mast za prženje umesto ulja, da nam sve bude potaman

Ujutru ustajem dobro raspoložen i stižem na marinu oko 5h, šaljem poruku Zvekiju da sam stigao i da može da krene nizvodno. Dok se ja odvežem i javim čuvaru, on bi trebao da stigne. Tako je i bilo, sastajemo se kod Lida, komuniciramo preko aplikacije "Zello" koja nam služi kao radio stanica za nas koji plovimo zajedno, i usmeravamo kurs ka našem mestu.





Sidrimo se, Zveki zabacuje štapove sa dubinkom i kederima, a ja krećem sa varaličarenjem jer sam primetio aktivnost na površini vode karakterističnu za bucova. Inače uživam u varaličarenju bucova zato što je vrlo dinamično, a i bucov je sportska riba pa često bude sjajnih udaraca i borbe.

Posle nekih sat vremena, pričamo o tome kako bucov često udara na sistem sa "vaser kuglom" i strimerima, pa odlučujem da stavim jednog strimera na oko 70cm iznad varalice. Rešavamo taj sistem, i posle nekoliko zabačaja, udarac i borba! Klen udara na glavinjaru "Draško" od 11g koja je u vodi delovala kao da juri onaj stimer. Posle malo borbe i velikog ugođaja, izvlačim ribu:



E posle te akcije, ja sam bio spreman za doručak a i bilo mu je vreme. Negde oko 7.30, prenosimo plinsku bocu i ostale stvari na zadnju platformu "ALiBI-a" jer je malo veća od moje, i palimo gorionik da vidimo da li je to dovoljno za talandaru . Mast počinje da cvrči i miriše, i shvatam da u stvari moram da smanjim vatru što bi značilo da moj sistem radi bez problema. Zadovoljan tom činjenicom, dodajem i sirovine, neke dobre gril kobasice i umućena jaja, i spremanje doručka na vodi može da počne!

Ne moram da vam objašnjavam kako izgleda sedeti na čamcu sa prijateljem, uz miris Dunava i cvrkut ptica, dok pored vas lagano cvrči doručak na talandari, i pritom, sve to na sidru.
Obojica konstatujemo kako smo napravili sebi jedinstveni ugođaj prilično spontano, i svesni toga, prepuštamo se uživanju i toplom jelu.





Nakon doručka razmatramo dalje korake. Riba ne radi, a i nije nama zapelo za ribu, čak sam i klena vratio u vodu jer nam riblji ručak nije u planu, a imam i nešto bele ribe u zamrzivaču.
-"Moj plan je da kad kreneš kući, krenem i ja i usidrim se kod Lida da sačekam Miletu", kažem Zvekiju jer znam da on mora ranije kući,
-"A zašto ne bismo sad krenuli, usidrimo se gore, okupamo se i malo očistimo alge sa korita? U tom će možda doći i Mileta." predlaže mi on, na šta sam se odmah složio. Prijaće nam osveženje a još ćemo i nešto korisno da uradimo.

Palimo motore, ja iz prve, Zveki (vidno začuđen) iz druge, a ja mu u tom trenutku stavljam reči u usta "E prodaću te..."
Uz smeh i šalu na konto naših motora, dižemo sidra i krećemo uzvodno.

Na Lidu mirno, tek nekoliko kupača na plaži jer je relativno rano. Sidrimo se paralelno sa gornjim špicem ostrva, blizu obale. Kako sam oborio sidro, shvatio sam da je jako plitko, negde oko pola metra, i nije mi to bilo nepoznato, već sam iznenađen da Albin može da prođe kroz tako plitku vodu...?

Zveki sidri Alibi, a posle 10ak minuta se na vidiku pojavio i Mileta sa njegovim "Cranchi-em". Ipak premeštam svoj Albin malo na vodu, jer sam ispod kobilice imao 10cm vode pa nisam hteo da posle prolaska neke bele lađe, zbog talasa udaram njom u dno.

Sva trojica smo konačno usidreni jedan pored drugog i spuštamo se u vodu i ribamo korita, nije bilo mnogo algi ali je to trebalo uraditi, kod mene sigurno.







Dunav topao i odličan za kupanje, pa smo malo zaboravili na vreme. U stvari, pre će biti da smo zaboravili na kafu koju smo rekli da ćemo piti kod Lida na šta me je Zveki podsetio:
-"Eee Uroše, pa ne popismo kafu..."
-"Druže moj, evo ja ću da je kuvam, ali ako imaš vremena da je popiješ ?"
-"Ako ćeš da je kuvaš, onda za toliko imam vremena..!"

Kafica je sela u pravi čas, baš je trebalo nešto da me malo "podigne" jer sam planirao sa Miletom da završim vodoinstalaterske poslove u brodskoj kuhinji na Albinu
Nakon kafice, pozdravljamo se sa Zvekijem koji kreće nazad na marinu, i Mileta donosi materijal koji je pripremio za mene, jer je kako kaže, ovih dana razmišljao o rešenju za moju česmu i napravio nešto što bi moglo da bude dobro. Sve što je doneo, malo smo prepravili i namontirali. Ispostavilo se da je rešenje odlično jer sam ja veoma zadovoljan, funkcionalno je, i za moj ukus lepo.
Inače kod mene sistem nije standardan sa presostatskom pumpom na koju bi onda mogla da dodje obična česma sa baterijom, već je protočna pumpica. Radi tako što kad se upali prekidač, voda poteče, čim se isključi voda stane. Odatle i nedoumica sa česmom... Pritisak je dovoljan za potrebe takve kuhinje, a potrošnja struje je beznačajna.

Još jednom hvala Mileti!

Taj njegov gest me je podsetio na nešto što sam jednom prilikom pročitao, na misao jednog oca sa Hilandara:
"Naše je samo ono što poklonimo drugima."

Nekad je to materijalna stvar, a nekad je samo dobra volja koja ništa ne košta...!

Pozdrav svima koji prate forum

Ovo je dokaz da kada si na vodi sa pravim prijateljima ne moras otici daleko da bi se lepo proveo.

Sta reci, a da ne zvuci otrcano

Moram reći da naše radne aktivnosti ovim nisu završene. Na kraju druženja smo na mom Cranchi-ju probali neki stari Tomos 4, koji nameravam da koristim, za ne daj bože, kao pomoćni motor.
Namestili smo ga nazad na za to već pripremljeni nosač, ali kako nisam urezao u nosaču rupe za zatezne šrafove, Uroš je jednom rukom držao Tomos da ne sklizne sa nosača, povukao par puta poteznicu Tomos je upalio, i polako pogurao Cranchi uz vodu. To nam je pokazalo da će iako male snage poslužiti, mada se nadam da me Honda neće nikad izdati, i da će Tomos samo stajati u bunkeru na čamcu.

Tačno, to sam zaboravio da pomenem, Mileta se opremio pomoćnim motorom, a proba je bila interesantna zbog tog detalja koji nedostaje na nosaču. U jednom trenutku prilikom probe i manevra zaobilaženja plutajućeg objekta ispred nas(grane), Tomos je pokušao da siđe i ode kud on hoće, ali mu nisam dao...!

Posle toliko godina sa njima, znam tačno kako Tomosi razmišljaju...

Danas sam i ja bio do Lida. Bas je lepo. I nije guzva obzirom da su odmori i raspust.





Pazite na donjoj strani ostrva, ako skrecete ka uscu ili obrnuto, obavezno ispod crvene bove. Jeste da je udaljena, ali je sprud bas dugacak. Ja sam malo zakacio, a znam da je plitko. Cak sam dosta bio udaljen. Srecom da se yamaha iskipuje u takvim situacijama. Dobro sam prosao.

E bio i ja danas na vodi ali uzvodno kod vrbe. Da sam znao da si tu spustio bih se