Beljarica ostaje oaza ptica i šuma
Ministarstvo građevinarstva posle dopisa ekoloških udruženja odustalo od gradnje luke na mestu gde živi više od 166 vrsta ptica i gde je prirodna brana grada u slučaju poplava
Autor: Branka Vasiljevićpetak, 06.03.2020. u 20:00
(Fotografije B. Vasiljević)(Fotografije B. Vasiljević)
Samo dvadesetak kilometara od centra grada, iza Kovilova, ili Dunavom devet kilometara od Kalemegdana prostire se oaza za više od 160 vrsta ptica, među kojima su orao belorepan i crna roda. To je mesto gde obitavaju i vidre, divlje svinje, šakali, jazavci, zečevi… Rastu šume vrbe i topole.
U ovom delu prestonice Dunav se najviše razliva pa je Beljarica prirodni bedem odbrane grada od mogućih poplava. Ova lokacija je još pre 10 godina zbog svojstava i prirodnih bogatstava trebalo da bude zaštićeno dobro. Uprkos tome postojali su i realni planovi da upravo tu nikne teretna luka čiji bi kapacitet pretovara bio od tri do pet miliona tona različitih vrsta tereta. Od te ideje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je odustalo i to, verovali ili ne, na osnovu peticija ekoloških društava.
– Prvobitno tehničko rešenje za luku, uzvodno od Pupinovog mosta u forlandu Dunava na levoj obali, jednim delom zahvatalo je Beljaricu. Ono je promenjeno u okviru razmatranja mogućih varijanti Prethodne studije opravdanosti. Da je ova izmena opravdana utvrđeno je prilikom izrade Prostornog plana područja posebne namene, ali i na osnovu dopisa Udruženja za zaštitu životne sredine. Zbog toga je potencijalna lokacija nove luke, na osnovu preliminarnih analiza, pomerena uzvodnije od lokacije Beljarica, da izgradnja luke ne bi imala negativan uticaj na životnu sredinu, a pre svega na pojedine životinjske i biljne vrste koje obitavaju na centralnom delu i južnom obodu Beljarice – kažu u Ministarstvu građevinarstva i ističu da je novo predloženo rešenje jedno od tri koja će se detaljno razmotriti kao moguća lokacija nove luke u Beogradu.
– Prethodnu studiju opravdanosti sa generalnim projektom izrađuje konzorcijum čiji je lider „Hil internešnal”. Bespovratna sredstva za izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, u iznosu od 800.000 evra, odobrena su kroz „Vestern Balkans investment fond” (WBIF). Početak izgradnje lučke infrastrukture nove „Luke Beograd” očekuje se krajem sledeće godine – ističu u ministarstvu.
Među ekološkim društvima čiji je glas doprineo da se promeni odluka gde da se luka gradi su članovi Lige za ornitološku akciju. Oni su prikupili više 11.000 elektronskih potpisa da se ovo prirodno blago spase.
– Inicijativu da se forland Dunava sačuva pokrenuli smo 2010. godine i prihvatio ju je Gradski sekretarijat za životnu sredinu. Kako procedura nalaže, prosledio ju je Zavodu za zaštitu prirode Srbije koji je tri godine kasnije kao predlog podneo gradskoj skupštini. Pred odbornike skupštine ovaj predlog došao je 2015, ali je skinut sa dnevnog reda. Već sledeće godine najavljena je gradnja luke na 900 hektara prostora najbogatijeg divljim vrstama – priseća se Dragan Simić, iz Lige za ornitološku akciju.
Elektronska peticija nema pravnu težinu, ali nosi snažnu poruku da u ovoj zemlji postoje ljudi koji brinu o životnoj sredini. Zbog toga članovi Lige kreću sa prikupljanjem potpisa na papiru da bi se ovaj prostor konačno zaštitio.
– Do sada je bilo problema da se Beljarica zaštiti, ali pošto je stupila na snagu ova odluka ministarstva, prepreke više ne postoje. Ovde obitava 166 vrsta ptica od kojih je 137 strogo zaštićeno, a na prostoru od devet kilometara gnezde se tri para orla belorepana. Beljarica je i prirodna brana za Beograd u slučaju poplava. Tu se reka, od visokog strmog lesnog odseka na zemunskoj strani do nasipa na banatskoj strani, širi na dva kilometra i osamsto metara i zauzima prostor približno jednak urbanom delu Novog Beograda. Dunav se ovde razliva pa u grad u slučaju poplava „udara” oslabljena matica i niža voda – objašnjava Simić.
Ova zona pripada takozvanoj kaseti Pančevačkog rita koja od plavljenja prvo štiti naselja Borču, Ovču, Krnjaču, brojne industrijske i privredne objekte i oko 34.000 hektara zemljišta. Ali i deo Zemuna, Novog Beograda i niže delove grada čak uz obalu Save.
Zato je važno da se ovaj prostor sačuva i spreče neki budući građevinski poduhvati.
Kako su u Zavodu za zaštitu prirode Srbije rekli, studija zaštite područja „Forland leve obale Dunava kod Beograda” koje bi obuhvatilo i delove Beljarice je u izradi, i kada bude završena biće prosleđena nadležnom organu u dalju proceduru.
Do pre nekoliko godina područje Beljarice, osim malom broju posmatrača ptica i ribolovaca, bilo je gotovo nepoznato.
– Sada već nije tako. Ove dolaze biciklisti, šetači, rekreativci, ljudi šetaju pse, okupljaju se za praznike, posebno za Prvi maj. Rečju, Beljarica je postala i izletište – ističe Simić.
Tri lokacije za luku
U ministarstvu nisu precizirali koje su druge dve lokacije predviđene za gradnju luke. Ali već duže vreme se kao nova mesta spominju desna obala Dunava uzvodno od Vinče, blizu planiranog magistralnog puta, ili industrijska zona leve obale Dunava nizvodno od Pančevačkog mosta na području Krnjače. Nijedna od ove tri lokacije, kako kažu zaštitnici prirode, nije idealna.
Ako bi se luka gradila uzvodno od Beljarice, moglo bi da se desi da nafta i naftni derivati stignu i do ovog prostora. U Krnjači je lokacija na Revi bolje saobraćajno povezana, ali ovde postoje dva para belorepana. Ni Vinču ne treba zanemariti jer se pričalo da bi tu trebalo da bude sagrađen drumsko- železnički most. Ovde živi jedan par belorepana.
Izvor:
Politka Online
