Brodski prozori - vrste i montaza

[Terca]

e o ovome može da se diskutuje danima...

Ja sam sklon da smatram da su kederi kao rešenje stariji, kod nas od davnina dostupno, i sasvim ok rešenje, pod uslovom da je brodograditelj (crći ću ako kažem majstor) znao šta radi, nije uradio previše male radijuse prozora, obradio je ivice posle isecanja, itd...

Lepljenje je takođe od davnina poznato ali se tek u skorije vreme praktikuje... pre 30 godine stavljalo se samo prozorsko staklo, (i nekakve plastike koje su bile retke) a to se ne lepi.

Koje rešenje je bolje zavisi od oblika prozora i površine, da li je ravno, da li je kruto (recimo da nije isto ako imate brod od plastiketine koji se uvija kad gazite po palubi kabine iznad prozora i ako imate plekanu deregliju ...).

Da ne bih puno gušio, svi polikarbonati (i klirit koji je zapravo galenikin brend za liveni polikarbonat, i lexan koji je BASFov...) su loši za zastakljivanje brodova, osima na prozorima kroz koje se ne gleda, jer brzo matiraju, grebu se dabogsačuva. Dodatno jako se loše lepe, lepkove i mase za dihtovanje primaju samo specijalne i uz prajmere... najbolje je da se montiraju sa nizom inox šrafova i odstojničića preko pojasa namazanog zaptivača., ili u ramovima koji rešavaju te probleme.

Kod starijih brodova se koristilo samo obično staklo (tako je i kod mene jer je brod građen još u socijalizmu) i to je pogrešno, danas je pravo rešenje laminirano staklo (tzy Panpleks). Tu je problem što niko od proizvođača nije nanjušio tržište, pa ne rade po terenu, tj moraju se samostalno praviti šabloni, ume da bude baš komplikovano ako imate brod koji nema ravne površine (a i to može da se uradi... i sa Pampleksom i sa polokarbonatima).

Ako već imate kedere, onda oni ne bi trebalo da zevaju uopšte, morate ih montirati zagrejane, i radijusi moraju biti dovoljno veliki. Kederi su i elastični pa ubacivanje silikona lepkova, čak i predivnog sikinog FC11 nije dobro... kad tad to sve prozuka i onda ne može da se krpi.

Za kedere imam štos da umesto silikona utisnem običan vazelin, pomoću najobičnijeg šprica iz radnje i to dihtuje savršeno, kao volvo ležaj
Istisne vodu (u svakom kederu ima vode i ta verzija je zapravo sklonija koroziji na prozorima od lepljenih prozora), to se uradi na svakih par godina i može bezbroj puta da se ponovi, posle se obriše i traje dok se ne ispere (upotreba perača pod pritiskom, razređivača i deterdženata naravno ubrzava proces).

Ja sam baš juče malo zazimljavao brod i evo kako izgleda to u toku rada na jednom prozoru posle 3-4 godine (inače prozor nije curio).
Kao dodatni bonus, imate lepo namazanu i održavanu gumu, ona manje ostavlja crnila na kupaćim gaćama... a keder sa slike je star 26 godina.

[Terca]

i još da dodam par komentara na česte po meni zablude:

staklo ne sme da ispada iz kedera, ako je taj slučaj ili nisu dobri gabariti kedera-stakla-lima, ili osigurač nije postavljen u keder (još gore je ako je keder bez osigurača...

Zatamljivanje folijom ne daje ama nikakve rezultate u pogledu temperature u kabini... jedino pomažu poklopci od ceradnog platna, koji se montiraju sa spoljašnje strane preko stakala, i to je sve donekle.

I da, kad bih sad gradio brod vrlo verovatno bih lepio pampleks, obojen iznutra po rubovima 2-3 cm u crno, toniran i nešto tamnije za kabinu, 100% prozirno na nadkabinu. Neko saborci su tako radili i kad je čovek vešt to je doživotno dobro i lepo rešenje.

[zankiki]

Ja sam na kabini stavio polikarbonat, i evo posle 5-6 godina, nije nešto (jako) izgrebano.
Slažem se da nije rešenje za recimo prozore koji se korite za gledanje prilikom plovidbe, jer vremenom se izgrebu i matiraju, pa bi bilo problema kod plovidbe noću ili pri smanjenoj vidljivosti. Ali nije uopšte tako strašno.

Pleksiglas mi je na svim prozorima pucao posle godinu - dve. Sa polikarbonatom nema tih problema.
Jeste da ga je jako teško kvalitetno zalepiti za plastiku, ali sam iz više pokušaja naučio kako.
Da mi iz poslednjeg pokušaja nije uspelo (sada drži evo već više godina), sigurno bih išao na šrafljenje.

Zamolio bih Tercu da napiše koja bi procedura bila praviti pampleks za recimo moju kabinu (znaš kako izgleda, koliki su prozori i radijusi).
Ko to radi, proceduru kako izmeriti radijus pa odneti da se napravi... Meni to deluje kao nemoguća misija.
Kolika god da je cena, ako pretpostavimo da će posle da stoji na brodu kako treba dugi niz godina, onda i nije previše skupo... Da se uradi jednom kako valja i da stoji...

[Terca]

imam typo u gornjem tekstu, tačan naziv je Panplex, to je naziv proizvoda Pančevačke staklare koja je to prva u ono doba stavila na tržište... a inače se zove laminirano staklo...
Nekad su samo oni radili i proizvodnju i savijanje, a danas to ima svuda (a mislim i da je pančevačka staklara u večnim lovištima).

procedura za izradu savijenih stakala je pomoću šablona (nisam još čuo da neko od majstora obliazi i skida šablone sam ali nije nemoguće), a koliko se ja razumem šabloni se prave od lima, 3mm je mera, naslone se na krivu površinu, saviju se spram nje, ukrute sa spoljne strane, ocrtaju se prozori , ako je cilj da se lepe onda sa sve preklopom gde bi trebalo da se lepi, iseče se brusalcom i to odnese majstoru staklaru.

Staklo se po takvom šablonu iseče i krivi zagrevanjem u peći.

Samo ako je radijus ravnomeran, poznat, precizan i tako to, može se poslati crtež pa oni sami prave šablon za savijanje.

Kaljena stakla mogu samo u polukrug da se savijaju (po jednoj osi), a laminirana mogu i komplikovanije, zahvalnija su za "čudne" brodske forme.

[Uros]

...
Za kedere imam štos da umesto silikona utisnem običan vazelin, pomoću najobičnijeg šprica iz radnje i to dihtuje savršeno, kao volvo ležaj
Istisne vodu (u svakom kederu ima vode i ta verzija je zapravo sklonija koroziji na prozorima od lepljenih prozora), to se uradi na svakih par godina i može bezbroj puta da se ponovi, posle se obriše i traje dok se ne ispere (upotreba perača pod pritiskom, razređivača i deterdženata naravno ubrzava proces).

Ja sam baš juče malo zazimljavao brod i evo kako izgleda to u toku rada na jednom prozoru posle 3-4 godine (inače prozor nije curio).
Kao dodatni bonus, imate lepo namazanu i održavanu gumu, ona manje ostavlja crnila na kupaćim gaćama... a keder sa slike je star 26 godina.

Dobar savet Terca! Ocigledno da kederi mogu dugo da traju ako im se pruzi bar malo paznje.
Ali 26 godina, neverovatno...

[Nevena]

Da li neko ima ideju kako bi se najlakše standardni bočni prozor sa kederom prepravio da bude klizni?

[Zveki]

Najlakše uzeti gotov sa Renoa 4, mislim da on ima taj klizni, možda ima još neko vozilo iz tog doba pa prilagoditi postojeći otvor na kabini.
Vidjao sam da neki čamci imaju i od autobusa, one bočne gornje ali ne verujem da bi se to ubacilo na Eon

[George]

Šta god da nađete, a slažem se i ja da je od Renoa 4 najsličniji onome što vama treba, tu će biti sečenja, varenja, a gde ima varenja ima i razbucavanja enterijera. Sa tom činjenicom je bolje da se odmah pomirite. Ja bih pre razmišljao o otvaranju prednjeg prozora. Postojeći prozor se izvadi, napravi se za njega ram u koji se on usadi (to se radi van broda, u radionici) i još jedan ram od vinkli koji se montira na brod oko otvora na koji će da naleže onaj prvi prozorski ram. Njega nije potrebno variti za brod, pošto se bez problema može pričvrstiti za oplatu sa pop nitnama a ispod se stavi silikon da voda ne procuri, i to tako stoji narednih 100 godina.
Otvaranje bi bilo rešeno sa običnim šarkama sa gornje strane, a da bi bilo moguće zadržati ga u otvorenom položaju, a da ne moraš sa štapom da ga podupireš, ugradi se jedan mali gasni amortizer poput onog što se svojevremeno ugrađivao recimo u Zastavu Poly na vrata od tovarnog prostora. Ovakva rešenja otvaranja prozora i provetravanja kabine su ja mislim najrasprostranjenija na brodovima.

[Nevena]

Znam da bi otvaranje prednjeg prozora bilo lakše napraviti, ali pošto se tako otvaraju prozori u donjoj kabini (izvini Terca, ona se verovatno ne zove tako ) , morali bi da namincavamo da budu isti, ...
Da smo bili pametni, kao što nismo bili, da smo lepo odmah isekli rupe veličine prozora na Renou ne bi bilo ovog pitanja.
Moramo premeriti Renoov prozor (možda neko zna?) pa videti da li se on može prilagoditi našem otvoru. Enterijer svakako nećemo razbucavati zbog toga, mada... ko zna

[Steps]

I meni je na pamet pao prozor sa Renoa 4....mada ne znam jel ima dovoljnu velicinu....mislim da je i Citroen Dijana imala slicne prozore...