Rečnik nautičkih termina

[Uros]

...
Svima koji deking vole- kapa dole!
Ipak više volim lole što meću pajole.

Ovo treba da ide u tvoj potpis na forumu

[budens72]

19) "čamac unutrašnje plovidbe" je plovni objekt, osim teglja ča i potiskiva ča, bez obzira na
njihovu du ž inu, širinu i istisninu, registrovan za plovidbu na unutrašnjim vodama, čija du žina
trupa iznosi manje od 15 metara, a širina trupa manje od tri metra, a čija najve ća istisnina iznosi
manje od 15 tona;

Ovo koliko znam ne važi više....

[Bibi]

чамац је пловило, осим тегљача и потискивача, без обзира на његову дужину и запремину, регистровано за пловидбу на унутрашњим водама, чија дужина трупа износи мање од 20 m и чији је производ дужине, ширине и максималног газа мањи од запремине од 100 m³, а које превози највише 12 лица;
Zakon o plovidbi u lukama na unutrašnjim vodama

Ovo je važilo u aprilu kada sam ja polagao za upravljača motornim čamcem B kategorije.

[Terca]

@budens72, @Bibi, obojica ste u pravu ali to nije suština pitanja koje je @Zveki postavio, zato nije ni pravi odgovor.

On je pitao ako se po zakonu tom i tom (a stvarno nije bitno što je slučajno citirao stari propis) vrši definisanje pojmmova "brod" i "čamac" (u smislu tog zakona) da li u normalnom govoru, recimo telefonskom razgovoru, mogu ja da kažem "evo me na brodu radim nešto".
I onda, odgovor ne njegovo pitanje je "ako nekome objašnjavaš pravila plovidbe definisana istim onim zakonom (dakle govoriš u smislu (kontekstu) tog zakona) onda svakako upotrebljavaš "čamac".
Ako nekome objašnjavaš recimo postupak registracije, tehničkog nadzora, koliki porez se plaća na takvo plovilo, ili nešto drugo (što je definisano drugim propisom, tj. recimo u smislu "Zakona o porezu na na upotrebu...." ili nekog drugog ) ona čak kažeš termine iz tih propisa: "čamac sa kabinom, dužine između 5 i 10 metara sa pogonom većim od 7,nešto a manjim od 22, nešto kilovata", ili koristiš izraz "plovilo registrovano u svrhu sporta i rekreacije", ili plovilo sa određenom zonom plovidbe "D".

To je pravni (superprecizni i superodvratni) jezik.

Svakodnevni govor, jezik, reči, itd. je oblikovan rečnicima, kulturom, nasleđem (a postoji i pomoračka odnosno nautičarska, lađarska kultura, jezik i nasleđe, verovali ili ne, i to nam je prava tema). Sasvim je prihvatljivo, u skladu sa tradicijom i čak uobičajeno da za svoj "čamac u smislu zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama" u normalnom govoru kažeš "brod", "lađa", "čamac", "jahta"..., a bezveze je (bar se meni čini) kazati "rečno prevozno sredstvo, rekomobil" ili "ono gde ja sedim a ispod mene voda buć buć".
Možeš da koristiš i strane reči recimo "boat", ok je to, ali je pomalo bezveze ako postoji neki domaćiji izraz na jeziku kojim se sporazumevamo (a on isto može biti odomaćeni izraz stranog porekla, recimo "barka").
Svaki od nas je kapetan (eto sledeće teme, može li se i kako koristiti ta reč) bele lađe makar ona bila katranisana šiklja, veslači svoj osmerac zovu brod iako je po nekom zakonu to sportski rekvizit, jedriličari podešavaju oputu kad opremaju "brod" za regatu iako taj brod može biti samo 3 ipo metra dugačak... to je sve u redu.

E sad, da odrolamo unazad zašto je @Zveki postavio pitanje, a postavio ga je da bi pokazao da nijednim propisom nije definisano kako se mora nazivati "deo trupa koji nije pokrven plaubom.... bla, bla bla", i svakako je u pravu, a promašio je celu poentu.
Sledeći ono prethodno objašnjenje za brod i čamac, jezik, kulturu i nasleđe, sasvim je u redu da neko kaže "kokpit na čamcu koristim kao terasu kod kuće, imam najlepši pogled na svetu, a u kabinu ni ne ulazim, nego je koristim samo kao šupu da zaključam pecaljke".
To ne znači da je lepo i ok da se kaže "delovi čamca su šupa i terasa sa nadstrešnicom", ili " na terasi sam postavio nosače za pecaljke a na šupu sam stavio vrata sa katancem", tako bre priča onaj "kolega nek je živ i zdrav".

Pa da opet ponovim, niko ne insistira na upotrebi "brodskih" izraza, ali ni u jednom rečniku, nigde ni u tradiciji, nećete (bar ja nisam nigde video) naći "terasa" kao sinonim za "kokpit" na čamcu. Možete naravno to da koristite, kapa dole, ali je lepše (bar se meni čini) kad se zna tačan i tradicionalan naziv (i to stvarno ne moraju da znaju svi, recimo moja baba Stana ne mora jer nema veze sa čamcima, ali je u najmanju ruku lepo da onaj ko već plovi i diskutuje o čamcima barem ZNA DA POSTOJI reč kokpit, kao i reč pajola).

Možda mi zapravo učesvujemo u procesu razvoja jezika, možda prisustvujemo nastanku novih izraza, možda u nekom budućem rečniku pod odrednicom "terasa" bude napisano "vidi pod kokpit" i objašnjenje, "početkom 21. veka i naglim razvojem rekreativne nautike u srba, nepoznavajući tradicionalne nazive ljudi su masovno počeli upotrebljavati izraze iz drugih sfera života, pa se terasa odomaćila.. bla, bla, bla"
Prihvatamo sve, a nijanse postoje i vidljive su kad razgovarate sa nekim.

Nadam se da je ovoliki tekst pomogao da još neki od nas otvore srce za taj prelepi deo jezika, lađarski, a ako i ne otvori, nemojte bar da bude sramota kad ga neko upotrebljava.

[Terca]

Da se odmaknemo od kokpita, nova minijatura za zainteresovane: žuljnica i talasnjača

Pre par nedelja porinuta je divna lađa Vrabac podunavac, i tom prilikom je uprljan onaj lepi konop koji je postavljen po boku i služi da ga štiti i ukrasi.

Sad dolazi deo gde se ja pravim pametan i smaram naokolo (u onim temama sam se suzdržavao a ovde ste mi dali krila):
to što je postavljeno se tradicionalno naziva ŽULJNICA, što je i logično, žulja se. Možete ponekad čuti i termin TALASNJAČA što je nekad ok a nekad i nije najpreciznije.

Naime, talasnjača je najpre konstruktivni elemenat koji daje oblik i čvrstinu bokovima čamca. Na drvenim čamcima je izveden kao široka greda ili letva koja postavljena uzvrh bokova.
Na čeličnim i alumnijumskim čamcima to bude neka zavarena cev, ili kutija, ili vinkla bar. Ako čelični čamac ima i palubu onda je talasnjača zadnji voj boka ka palubi, linija gde se oni spajaju, gde bok prelazi u palubu ili razmu, može da bude dodata neka cevčuga ili profil, a ne mora, dva lima pod uglom ukrućuju jedan drugi, a ukrućenja mogu biti i iznutra.
Taj "voj" može da ida ka unutrašnjosti broda a može i ka spolja, dok se bokovi nastavjaju u nadgrađe (onda kažemo da čamac ima spoljno gazište).

Talasnjača postoji i kod plastikanera, razume se. Kod njih se ukrućenje postiže ili laminiranjem drvene letve ili samo dodavanjem površine pod uglom na odlivak trupa i drugi odlivak (nadgrađa ili palube svejedno), i onda kada se ta dva odlivka spoje zakovicama kroz te dve površine dobili ste i talasnjaču, to je konstruktivni element. Eto, jednom našem kolegi sa foruma najverovatnije voda curi kroz talasnjaču.

E sad, to je i najistureniji deo boka koji se prirodno najviše oštećuje pa se na njega postavlja žuljnica. Obično je na drvenim čamcima žuljnica bila od konopa a može se postaviti i dodatna letva (ili čak samo debela talasnjača) da se "troši", onda su oba pojma jedno te isto.
Žuljnica može biti izvedena od konopa kao na Vrapcu (a taj debeli sukani kudeljni konop se baj-d-vej zove "palamar") to je tradicionalni i ekstra dekorativan ukras, može opet i drvena žuljnica da bude, može biti gumeni profil, može biti okiten crevo... a kod plekanih čamaca može i samo da se postavi debela cevčuga ili vinkla pa nek se lupa i krlja, i to je slučaj kada su žuljnica i talasnjača opet jedno te isto.
Dodatni biser u ovoj priči je da je jedan moj drug i saradnik službe zimus žuljnicu izradio od wpc deking dasaka (a da ne ulazimo u minsko polje dalje polemike, deking je ovde klizava i emotivna tema ).

Jasno je da postoje i druge reči: bokobran, odbojnik, odstojnik i da ih svi lepo koristimo, a ove dve su manje poznate pa da ih eto spomenemo.

U nijansama se i razlikuju ovi nazivi jer se bokobrani kače/vešaju i mogu se premeštati i podešavati, u idealnom slučaju se skidaju tokom plovidbe, a mogu se postavljati i na pristane da se ne vugljaju sa sobom (tzv. lučki bokobrani)... Niko recimo ne kaže za gumeni keder na pasari da je "bokobran".
I odbojnici se zapravo pomalo razlikuju od žuljnice, recimo šorpanj je pravi primer za odbojnik ili odstojnik a nije žuljnica.

Eto i zabave kad budete šetali sledeći put po svojoj (ili već nekoj) marini, posmatrajte čamce i pregledajte kako su na kom izvedene talasnjača i žuljnica.
Ili kad vidite prelepu ukrasnu žuljnicu od palamara, da razmišljate jel pošteno da ta lepotinja košta kao prva ljubav, a namena i sudbina joj je zapravo da se žulja, da se troši, prlja i cepa umesto gvožđušine ispod.

[George]

[Bibi]

Svaka čast Terca, što se kaže "daj još, daj još."

Ja sam se bio nadovezao na Budensovo da je ona definicija koju je Zveki izvukao zastarela, ali kad smo već u definicijama, da li se isto poređenje čamac (plovni objekat određenih gabarita) vs brod može poistovetiti i sa jedrilica vs jedrenjak?

Takođe, s obzirom da sam novajlija na vodi, upala mi je u oči reč koju je Uroš iskoristio u nekom od njegovih postova, "Pajsovanje" (plovidbu van matice, unutrašnjim delovima krivina), pa ako može o tome malo da se piše bio bih zahvalan.

[Terca]

Apropo jedrilice i jedrenjaka, sličan je kontekst, postoji pravni jezik i onaj normalni.

Uglasvnom si u pravu, pravno stoji da je jedrenjak brod koji može da se pokreće jedrima, bez obzira da li ima pomoćni mehanički pogon, a dok mu motor radi, smatra se motornim brodom...Jedrilica je isto to samo manje.
U propisima o unutrašnjoj plovidbi kod nas ni ne spominju se jedrenjaci.

Sa govorne strane isto nije to baš tako jasna podela, ali kako god da kažeš dobro si rekao... ako je veliko (ili makar poveliko a izgrađeno u tradicionalnom stilu) onda je jedrenjak.
Kada bi mene neko pitao, ili kako bih se ja izrazio, onda bi među tradicionalnim brodovima jedrenjaci bili lepotani koji imaju bar dva jarbola i još bolje neku "komplikovaniju" snast, tj neku mešavinu jedara (krsno, oglavno, sošno, bermudsko)... to bi mi bili od malih keč, škuna, trabakul... do onih najvećih, njih zaista puno, svaka kombinacija ima tačno određeno ime, sve lepši od lepšeg.
a tradicionalne jedrilice bi bile naravno one manje, jednostavnije... od tradicionalnih oblika su to recimo kat (sa jarbolom skroz napred i jednim jedrom), gajeta i leut (veoma slični, težački i ribarski, sa latinskim jedrom), slup (jedan jarbol dva trougaona jedra)... Ima ih sigurno više ali ja samo ove znam da prepoznam.

Za praktično svaku savremenu serijski građenu jedrilicu-jahtu-brod sa jedrima a za rekreaciju (a ima ih ogromantnih, a la bavarija, žano, beneto...) možemo reći da je slup sa bermudskim jedrima (makar ih bilo više od ukupno 2 u opremi), što se mene tiče: jedrilica, bez obzira na "veličinu ili maličinu".

Za sportske jedrilice da ne gubimo vreme, zna se šta su.

Postoje i motorsejleri, a njih bih baš tako i zvao, ni po brodu ni po jedrilici (ni po babu ni po stričevima).

Nije to neka zvanična podela, ali tako bih ja kad bih ja, valjda će neko dodati nešto.

[zoki_ns]

Dobar povod za objašnjenje
Ja u početku i nisam bio za stavljanje Palamara jer nisam video neku posebnu svrhu, može se i bez toga a cena nije mala. Međutim ženi se to jako svidelo i onda smo stavili. Kasnije sam uvideo i svrhu...
Svaka čast na detaljnom pojašnjenju.
Baš sam se pitao da li postoji neki naziv za taj kanap, a da nije odbojnik. Baš mi se svidja reč žuljnica.

[Uros]

...
Takođe, s obzirom da sam novajlija na vodi, upala mi je u oči reč koju je Uroš iskoristio u nekom od njegovih postova, "Pajsovanje" (plovidbu van matice, unutrašnjim delovima krivina), pa ako može o tome malo da se piše bio bih zahvalan.

Ja sam za ovaj termin čuo davno baš od Terce u jednoj temi na mojoj lađi. Evo ga link ka toj temi:
http://www.mojaladja.com/forum/index.php?topic=9843.0

* * *

Ima još jedan termin koji bismo mogli da pomenemo, a to su "gazišta" na plovilu ili "nogostupi" ili....
Ja sam čuo za termin "palubne staze" i to mi se primilo pa ih tako zovem, ali me zanima koji izraz je odomaćen u nautici?