Skoro svaki dan sam ga obilazio, provodio vreme na njemu, isplovljavao na malo mirniju Savu, išao uzvodno do Ostružničkog mosta. Jedan dan me je i sin posetio, i to mu je prvi put da udje na ovaj u čamac. Deca ko deca, nemaju kao vremena.
Dosadno nije bilo, a da vam pravo kažem uželeo sam se malo i pontona. Dodješ lepo do čamca, ispred Tuš, struja ako treba nešto da radiš, gradska voda. Milina.
Dobar Drugar Marko me je jednog dana iznenadio, zove telefonom i kaže ako si na čamcu ne mrdaj, dolazim da malo plovimo. Uživali smo uz Savu par sati. Razmenili nautička iskustva, bez prijatelja na vodi nema dobre plovidbe.
Već pri kraju boravka na Adi, imao sam još jednu dragu posetu, moj posinak, inače policajac u rečnoj policiji, mi je pravio društvo u takodje celodnevnoj plovidbi Savom,
Kad nisam imao vremena da odem na čamac, bio sam miran. Čamac zaštićen u rukavcu, osoblje marine ljubazno, a prijatelj sa Foruma Zoran-Popay nije propsutio, kad godi izadje sa svojim čamcem na Savu, da svrati do rukavca obidje čamac ili mene kad sam tamo. Hvala Zoki.
E sve što je lepo kratko traje, mesec dana je brzo prošlo pa se valjalo vraćati na Dunav, a tamo zna se čekala su me dva mangupa bez kojih na Dunavu ne bi bilo toliko lepo.
Opet na bovu nadajući se da će ostatak sezone vodostaj mirovati i da će se samo uživati u plovidbi i druženju na reci
Za lepa mesta na Dunavu ne brinem, ima ih dosta, Lido, već čuvena vrba, vojne bašte i dr.... Uživaćemo i ovde pisati da se zapamti za buduća pokolenja, da nauče da vole i cene reku i uopšte prirodu, jer smo mi deo prirode, ako je budemo čuvali čuvaće i ona nas, ako ne, priroda će preživeti ali ljudi sigurno neće-
