Bg-Belegiške ade-Bg / Dok nije oteklo/isparilo Panonsko more i mi smo malo isplovili. Cilj su bile Belegiške ade al pošto smo majstori razvlačenja, usput smo svratili na par mesta. U cilju istraživanja novostvorenog kopna vukli smo dingija sa yamahom od 8ks. Kod borčanske šljunkare srećemo dva čuvena ledolomca vezana. Uopšte ne izgledaju loše s ozbirom da su u kategoriji Otpisani. Možda ipak dođe do povratka Otpisanih. Već posle 9 km od marine, kupanje na Vojnim baštama gde ima dosta raje. Tamo nikad lepše, nizak vodostaj izrodio je lep i prostran peščani sprud koji deca obožavaju. Ni prilazak nije tako dramatičan. Tu neki čika stoji u plićaku i deli savete o pristanu. Sa gazom od 60cm sam uspeo da se primaknem na nekih 10-15m od spruda. Kupanje, večera, bezuspešno pecanje i na kraju spavanje na sidru po mirnom vremenu. Jedini nemir unose talasi od kruzera koji kao da idu bez voznog reda, ima ih i danju i noću. Ujutru buđenje i plovidba do St. Banovaca kod Pustolova na kafu i doručak. Ispred je takođe plićak pa je morao da radi dingi na vesla kako se ne bi gacalo po mulju. I ovde neki čika gaca po plićaku i deli savete o pristanu od kojih je najkorisniji bio da se na tamošnje šljunčano dno ne vata danfort. Probam, vidim rinuje me. Smorčina. Bacim još jedno sidro, i odjednom je sve kako treba. Sparinu koja je vladala tog dana uskoro će zameniti osvežavajući vazduh sa severa. Od St. Banovaca do Velike ade stižemo za 40min, bacamo sidro na 5m od obale. Tamo samo jedan brod i jedan čamac. Međutim interesantna ekipa iz Banovaca i momak koji je mašinovođa i iznosi šokantne podatke o tome kako nova pruga kod Sr.Karlovaca već tone usled male nosivosti. Posle Nikšićkog tamnog, i pod nama pesak sve manje podnosi.
Naoblačilo se al ne smeta. Šetamo, igramo se, kupamo, palimo vatru i pečemo skuše koje smo kupili u St. Banovcima. Morski ugođaj je potpun. Ne sećam se ni kad sam zaspao, uglavnom, počeo je pljusak ali ne i nevreme. Zatvaramo sve i grlimo jastuke. U nedelju nas bude talasići koje pravi zapadnjak koji sve vreme pojačava i daje nam polako šut kartu sa ostrva. Palimo dingija da izvidimo rukavac ispod Belegiša, i otkrivamo da su Belegiške ade sada poluostrvo
i to verovatno najrazuđenije na Dunavu kod nas trenutno - ne bi se ni Magelan snašao iz prve. Ja, kao geograf sam ponosan na moć lesa, odnosno trenutnu nemoć reke. Od kupanja nema leba jer je zaduvalo, i sada je toplije u vodi nego napolju. Vraćamo se u BG srećni uz jedno usputno kupanje na Vojnim baštama gde je i dalje žurka od jedno 6-7 brodića.
Ovo je bila i do sada najveća proba za brodić posle generalne motora od koje je smo preplovili 70 radnih sati. Uzvodno 6kmh, nizvodno 10kmh na 2/3 gasa, gorivo obaška. Na 100 radnih sati, sleduje štelovanje ventila pa ćemo da vidimo rezultate. Radujemo se narednoj, verovatno dužoj avanturi.
