Na Dunavu - Zemun

[Uros]

Eto dobrih informacija! Hvala Zveki

[Uros]

Kad smo kod "Starog šlepa" evo ga jedan tekst o njemu:

KAFANA “STARI ŠLEP” (ZEMUN)



Zašto su na Dorćolu skupi stanovi? Imaju pogled na Zemun.
Tačnije, imaju pogled na najbolji deo Zemuna, staro jezgro; ono uz Reku. (Jer Dunav na keltskom (kahm, pretpotopnom gaeliku) znači Reka, s velikim r, jelte.)

Duž celog dunavskog keja su poređani kojekakvi ugostiteljski objekti vrste plovilo, poznatiji kao splavovi. Na nekim od njih i nije loše provesti malo vremena – recimo, Kogo ispod hotela Jugoslavija ima opako dobru kajpirinju (probao sam je na još nekoliko mesta u gradu i gadno se razočarao). Ipak, sve su to splavovi, al’ šlep… šlep je jedan. Stari šlep. Tehnički, ne zove se tako, ali koga god da pitate, reći će vam “stari šlep”, tako da…



Lako je pronaći šlep – može se reći da staro jezgro Zemuna, duž Dunava, počinje uzvodno od starog šlepa. Deo obale gde je šlep usidren jedini je koliko-toliko divlji deo obale usred Zemuna. Šlep je imao burnu istoriju… rođen je u Austrougarskoj, tokom devetnaestog veka je vukao tovare uz i niz Dunav, onda je pregrmeo ratove, izbegao odvlačenje u staro gvožđe i sad, pored toga što je nepriznati spomenik istorije Zemuna i Beograda, služi kao marina, klub sportskih ribolovaca – i restoran. Ma, šta restoran, kafana. Nedavno je restoranski prostor renoviran. Zatvoreni deo je spojen, proširen i priveden modernim standardima – zidovi koji nisu crni od dima, stolovi i stolice, laminat… na prvu loptu, ništa naročito.
Međutim ost’o je duh, pošto se klijentela nije promenila. A duh odgovara starom izgledu kaf… restorana: stolovi s klupicama po tipu separea, ili stolovi orijentisani ka televizoru, karirani stonjaci, lamperija duboke duvan-žute boje, preparirane riblje glave, alaske mreže, kajakaška vesla, fotografije znamenitih ličnosti, redovnih učesnika svakog kafanskog razgovora: Tito, Sloba, Draža, Radovan – mirno koegzistiraju, baš kao i ljudi koji ispod njih bez brige na svetu ljušte pivo ili nameštaj i meze standardnu ponudu domaće kuhinje i, normalno, riblje specijalitete, jer kakva je to kafana kojoj su pola klijentele alasi a koja nema svežu ribu?
Pola mušterija šlepa se računa u inventar a (dok je bio televizor, i to pravi, s miljeom, ne ovi pljosnati fenseraji koji samo vrte utakmice i fešn TV, mogao si da uzmeš daljinski i izvrtiš kanale) u povremene goste spadaju kako ljubitelji mira i mirisa reke, tako i ljubitelji umerenih cena i dobrog razgovora s drugarima.


Stari Slep – ova fotografija je u vlasništvu Tripadvisora


Ovo je jedno od retkih preostalih mesta u gradu gde, ako ne možete da razgovarate s onima koji sede pored vas, to nije od glasne muzike, nego od glasnog društva. Tokom toplog dela godine, naravno, sedi se napolju. Pošto je često gužva, uspeh je kad ugrabite sto koji gleda na reku. Možete da odmarate oči na širini Dunava, hranite patke, uživate u povetarcu s mirisom reke… uopšte, ako se ide u Zemun, izlazim na tri mesta. Stari šlep je prvi na listi, a o druga dva drugom prilikom.


Izvor: nemagreske.com

[Mileta]

Lagumi me stvarno fasciniraju, kad god imam priliku, a to je retko, provirim u neki u njih, čisto da osetim vazduh koji struju u njima. Da se može rado bih sa nekim išao u istraživanje laguma.

[Uros]

Kad se već dotakosmo leda i ledohoda u drugoj temi, one Zvekijeve slike me podsetiše da je upravo on učestvovao u spasavanju psa "Mede", koji je upao u ledenu vodu između santi. Bilo je raznih naslova u novinama kao npr:
- "ZEMUNCI, SVAKA ČAST",
- "ZEMUNSKI ALASI VRAĆAJU VERU U LJUDE",
- "SVAKA ČAST: Zemunac skočio u ledeni Dunav da spasi psa"...

Kolega Zveki, skidam kapu!
U nastavku prenosim jedan od tih članaka.

#

ZEMUNCI, SVAKA ČAST Ljudi uskočili u zaleđeni Dunav da bi spasili psa koji se davio!
20.01.2017



Nesvakidašnju akciju spasavanja psa iz leda, i alasa koji za njim upada u hladni Dunav, ovekovečio je slikama jedan od prolaznika na Zemunskom keju.
Branko Vignjević šetao se kao i obično, pre desetak dana, do restorana "Radecki" na keju, kada mu je pogled privukao živahan pas koji bezbrižno trčkara ka ledu.



- Slikao sam kucu jer je hodala po ledu i to se čak odmakla od obale nekih 20 metara. Iako su ga alasa zvali da se vrati, nije se osvrtala i počela je da pije vodu - priča Branko.



Ali ovaj lep prizor za slikanje uskoro se pretvorio u pravu dramatičnu akciju spasavanja. Pas je propao u vodu, a hrabri ljudi su sa veslom i kanapom u rukama krenuli za njim.



- Na mestu gde je propao pas, kroz led je utonuo i jedan od ribara, ali sva sreća u vodi je uspeo da uhvati kucu i da je izbaci na suvo - priča Branko.



Nakon što je kuca bila na bezbednom, alasi su izvukli i svog prijatelja iz ledenog Dunava.



Ubrzo su se svi ugrejali i osušili u "Radeckom", a pas Meda sledeći put će dva puta razmisliti o šetnji po ledu.

Izvor: Blic.rs

[dell_mare]

Sa svakim tekstom ovde, ja kao dođoš s leve obale, borčanske costa brave, baš se obradujem. Ništa lepše nego čuvanje i doterivanje starog, dobrog kvalitetnog kao što je taj šlep. To stvara duh u ljudima kao što je taj u Zvekiju kome je i svaki pas bitan a kamoli čovek na vodi.

[Uros]

Jeste Mare, lepo si to rekao. Zemunu i Zemuncima to ne manjka, a verujem i svim pravim ljudima sa reke

[Zveki]

Moram da dodam da je Meda (koga vise na zalost nema) kada se sve sretno zavrsilo ipak dobio jednu nogu u zadnjicu, onako, vaspitnu.

Da zivotinja itekako shvata i pamti neke stvari, govori i to sto se dugo nakon tog dogadjaja Meda kad god vidi nekog od nas trojice oglasavao lavezom i guranjem uz nogu...kao da izrazava zahvalnost.

[Uros]

Al' ipak uz onu drugu nogu, koja se nije pozdravila sa zadnjicom

[Zveki]

[Uros]

Razmišljao sam u koju temu da stavim ovo, a možda je ipak ovde najadekvatnije jer se radi o jednom Zemuncu.

Početkom godine sam imao priliku da upoznam muzičara Vladu Kanića, koji je, kako bi on šaljivo rekao "poznat po tome, što ga niko ne zna...".
Napisao je mnoge pesme, od kojih je najpoznatija "Ima jedan kućerak u Sremu", a ko voli ovu vrstu muzike, preporučujem da posluša i ostale pesme, npr: "Moj Zemune", "Ja sam rođen na obali reke", "Čamac stari", "Dunavski begešari", "Daleko je još do stote" itd..

Upoznali smo se tako što sam pokušavao da kupim njegove knjige, a pošto ih nije bilo u prodaji, stupio sam direktno u kontakt sa njim. On se obradovao što nekog mladog interesuje poezija, i njegov rad, i ostavio mi je broj telefona da organizujemo susret. Našli smo se kod hotela "Jugoslavija", i popričali naširoko o Zemunu, Dunavu, plovidbi. Rekao mi je da je dugo imao brod u Norveškoj, i da ga je davno prodao, ali da još uvek nije preboleo njegovu prodaju. Od broda mu je ostala samo mornarska kapa, za uspomenu. Odmah smo dogovorili jednu zajedničku plovidbu po Dunavu mojim brodom, da se priseti plovidbe i da zaplovi Dunavom.

Prošle nedelje me je kontaktirao i pozvao na "Veče poezije sa pevanjem", gde je sa svojim bendom - trio "Virus", izveo neke od svojih najpoznatijih pesama, ali i izrecitovao neke nove pesme. Događaj se odvijao u restoranu/marini "Marinero", u Zemunu pored Dunava.

U jednom trenutku je najavio sledeću pesmu gde je pokazao rukom na mene i rekao:
"Ovo je pesma o jednoj šiklji, koju ću posvetiti mom prijatelju za onim stolom. On će je najbolje razumeti, jer voli Dunav i život na brodu...".
Otpozdravio sam rukom, i brzo uzeo telefon da snimim ovu lepu pesmu.

Snimci sa Dunava su mi stajali u računaru već nekoliko meseci, ali mislim da su sad pronašli pravo mesto, u ovom video klipu:



P.S. ukljucite HD kvalitet na video snimku, jer ne znam da li forum automatski stavlja losiji kvalitet videa