In memoriam

[Mileta]

Koliko volimo nautiku uživamo na reci, pored reke, na čamcima u plovidbi vidi se po našim tekstovima i broju članova koji se na ovom forumu stalno uvećava. Zato je ovaj forum i otvoren da se ljudi sličnih senzibiliteta nadju, druže, pričaju, razmene iskustva, pomognu jedan drugom.
Nažalost ponekad ostanemo bez nekog našeg člana, druga, prijatelja. Pre par godina nas je nepovratno napustio vrsni ljubitelj i poznavalac nautike MišaD.

Juče sam saznao da na forumu neće više biti još jednog velikog rečnog vuka, koji je sa svojom Ševom preplovio sve što se kod nas može preploviti. Pre oko dva meseca umro je Moma Stošić. Neka im je laka crna zemlja i večna slava. Ako ima nečeg kao što neki tvrde da ima na tom drugom svetu, neka oni večito plove nekim svojim odabranim vodenim tokovima.

[broker975fx]

Uh nisam znao, bas mi je zao, bio je inspurativan i zaista nadaren za pisanje.
Sate sam providio, kao i vecina nas, citajuci njegove price.

[broker975fx]

Evo jednog lepog citata, naka ostane uspomena:(

Neko je nekada rekao, "lični uspeh podkupljuje, a dela čeliče". Ja sam život prepoznao u tome, jer u željama od života, bio sam uvek skroman i objektivno sam gledao na mogućnosti u odnosu na moje sposobnosti. U bogove ne verujem i nisam član ni jedne društvene organizacije. Kroz život se ničega ne plašim, jer jedino verujem u "sudbinu", a od nje ne možeš se sakriti niti izmeniti ishod.

Moma

[Mileta]

Da imao je on dobrih umotvorina. I zaista su njegove priče inspirativne, zato sam i rekao da će eto to barem ostati da čitamo i da se sećamo njega i njegovih pustolovina sa Ševom.

[Uros]

I mene je kao i mnoge ova vest rastužila.

Njegovi tekstovi pisani na nekadašnjem forumu "Na vodi" su me jako zainteresovali i čitao sam ih kao dobru knjigu,a onda su u meni probudili želju da dođem do svog prvog kabinaša i obiđem sva ta mesta, upoznam ljude sa reke... Donekle sam u tome uspeo i nastavljam dalje, a velike zasluge pripisujem upravo Momi koji je preko nautičkih foruma promovisao taj, nama ispunjavajući, život na reci.

Moma je inače bio prvi registrovani član našeg foruma, a svojim učešćem je dao veliki doprinos. Iskustva sa vode i doživljaji koje nam je prenosio su bili jedinstveni i dragoceni.

Umeo je da kaže: "Ne volim da prepričavam sećanja drugih ljudi. To nije bio dogovor kada sam došao na ovaj svet !", a meni je drago što sam na ovom svetu imao priliku da upoznam i njega...


Kapetane Momo, počivaj u miru

[Djordje]

Razmišljao sam u koju temu da stavim ovo, a možda je ipak ovde najadekvatnije jer se radi o jednom Zemuncu.

Početkom godine sam imao priliku da upoznam muzičara Vladu Kanića, koji je, kako bi on šaljivo rekao "poznat po tome, što ga niko ne zna...".
Napisao je mnoge pesme, od kojih je najpoznatija "Ima jedan kućerak u Sremu", a ko voli ovu vrstu muzike, preporučujem da posluša i ostale pesme, npr: "Moj Zemune", "Ja sam rođen na obali reke", "Čamac stari", "Dunavski begešari", "Daleko je još do stote" itd..

Upoznali smo se tako što sam pokušavao da kupim njegove knjige, a pošto ih nije bilo u prodaji, stupio sam direktno u kontakt sa njim. On se obradovao što nekog mladog interesuje poezija, i njegov rad, i ostavio mi je broj telefona da organizujemo susret. Našli smo se kod hotela "Jugoslavija", i popričali naširoko o Zemunu, Dunavu, plovidbi. Rekao mi je da je dugo imao brod u Norveškoj, i da ga je davno prodao, ali da još uvek nije preboleo njegovu prodaju. Od broda mu je ostala samo mornarska kapa, za uspomenu. Odmah smo dogovorili jednu zajedničku plovidbu po Dunavu mojim brodom, da se priseti plovidbe i da zaplovi Dunavom.

Prošle nedelje me je kontaktirao i pozvao na "Veče poezije sa pevanjem", gde je sa svojim bendom - trio "Virus", izveo neke od svojih najpoznatijih pesama, ali i izrecitovao neke nove pesme. Događaj se odvijao u restoranu/marini "Marinero", u Zemunu pored Dunava.

U jednom trenutku je najavio sledeću pesmu gde je pokazao rukom na mene i rekao:
"Ovo je pesma o jednoj šiklji, koju ću posvetiti mom prijatelju za onim stolom. On će je najbolje razumeti, jer voli Dunav i život na brodu...".
Otpozdravio sam rukom, i brzo uzeo telefon da snimim ovu lepu pesmu.

Snimci sa Dunava su mi stajali u računaru već nekoliko meseci, ali mislim da su sad pronašli pravo mesto, u ovom video klipu:



P.S. ukljucite HD kvalitet na video snimku, jer ne znam da li forum automatski stavlja losiji kvalitet videa

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy ... id=2346883

Nek' počiva u miru...

[Uros]

Nažalost, napustio nas je i Vlada Kanić, 5.juna 2023...nisam imao informaciju da je bio bolestan jer on nije voleo da opterećuje ljude. Kada sam mu u novembru pisao da sam prodao jedrilicu na kojoj smo zajedno plovili i da ćemo se sledeće sezone družiti na većem plovilu, samo mi je kratko odgovorio:
"Čestitam, Dunav je pred tobom!"

Možda sam iz te "jednine" trebao da shvatim da nešto nije u redu...

Nakon poslednjeg druženja kada smo plovili sa Miletom i Natašom, rekao mi je da je proveo nezaboravan dan sa nama.
Drago mi je da je i on poneo nešto nezaboravno od nas, jer ga mi sigurno nećemo zaboraviti.

Zbogom Vlado...

[Djordje]

Uroše, divne reči za oproštaj....

[Mileta]

Vlada je zaista bio dobar i skroman čovek. Bila je čast i zadovoljstvo znati ga, pričati sa njim slušati njegove stihove i muzičke numere. Nekoliko puta smo i plovili zajedno, što na mojoj što na Uroševoj ladji. Dogovarali se da to ponovimo i ove sezone,ali... Ovozemaljski put je završio jedan od velikih muzičara, pesnika, virtuoz na gitari, Zemunski boem, a najpre dobar čovek, prijatelj. Otac legendarne pesme "ima jedan kućerak u Sremu" je otišao u legendu sa svojom pesmom. Zaista mi ga je žao, neću nikada više čuti njegove reči- ovo je pesma za mog Ladjara i onda zapeva onu njegovu, koju sam baš voleo -"Ja sam rodjen na obali reke", jer je znao da sam i ja rodjen na obali jedne reke. Vlada je svoj život pretvorio u legendu. Slušaće se njegove pesme i dalje na mojoj ladji, kroz njih plovićemo zajedno, kako smo se i dogovarali.
Jednom je pesnik u meni napisao pesmu za jednog preminulog pesnika. Posvetiću je takodje i Vladi.

EPITAF PESNIKU
Kad stane srce
umiri se telo
Pred kućom u dvorištu
okupi se celo selo
Ne brinite!
Nije umro pesnik
Zar mislite da može
pesnik umreti tek tako
dok stihovi njegovi
miluju nam dušu
dok ih sluša svako
Živeće pesnik večito
u srcima mnogih
ploviće rekom ili morem
na našem brodu
jer dobri nikada zauvek
ne odu

P.S. -Vlado u spomen tebi jedna flaša traminca će se u mom brodu večito hladiti i čekati te, možda jednom svratiš, ili ću je ja poneti kada jednom krenem k tebi. Počivaj u miru.